top of page

ИЗ АРХИВА СРБИЈЕ 

У устаничкој Србији није било много образованих и писмених људи, а ни језик није имао јасан правопис.

Ипак, сачувана су бројна документа из тог периода...

Карађорђе и друге старешине издају пуномоћ

Димитрију Пуљевићу да може тражити помоћ за устанике и потписивати у њихово име.

Топчидер, 2. јуна 1804. године

 

Ми нижепотписати дајемо пуну власт г-дару к(ир) Димитриј Пуљевичу и молимо га да не штеди свога труда како и досада что није штедио и да може он, ви(ше) речени Димитрије, у име нас  подписати  и у име целога нашега народа на свакому и место и заискати и запросити какову нибуд потребну и нуждну помоћ; зато молимо свако званије који би дао что г. Димитрију тај нама у руке даје.

 

Дато у Топ(ч)идери јунија 2 804

 

Георгије Петров.,

Јаков Стефан.,

Сима Маркович,

Јанко Катић,

Милоје Петров.

– у име целог народа.

 

Јаков и Матија Ненадовић Димитрију Пуљевићу – о обављању неких послова.

Топчидер, 3. јуна 1804. године

 

 

Г-дару Димитрије,

По растанку твом от нас синоћ дошо је овде мој сриј Јаков  и простран(о)  разговара(о) се за вас. Ништа мање ето шаљемо Митра Цинцара да вам даде обећате овце и што засеку. А друго пак ради молим, а ја се просим от гдина обрштер да ме допусти том страном до Кленка ако могуће чрез кога знаш. И молим ради 400 или 500 _, зато ве што скорије _ и труди се. Немој труда штедети, а ми будимо напоследок ваш труд познати добро. И опшљи ми 3 вајферене свирале.

јунија 3 804.

Оста ваш брат

Јаков Стеф. и прот.

 

Звезд, 11. априла 1806.

Јаков Ненадовић Димитрију Пуљевићу – пише му о неким пословима и јавља о једној победи над Турцима.

 

Поштенородни господар Димитриј, многољетствујте

 

Ваше сам писмо примио из кога сам много непотребни речи видети мого. Ја вами писо сам да би ви мени љубов сами учинили и мени штогод тим отлакшали што би се са Спужем намирали, а не аки би ја дуг тај с мене на Спужа прибио; и ви свагда мене дужника имате  и от мене тражити можете. Того ради вами и опет препоручујем да бисте ви мени сад у ово време ту љубов учинили ако вами возможно буде, ја вас нимало не нагоним. Што ми пишете да вам новце скоро пошаљем, чекам само Дамјанчића и хоћу вам који дан послати вашу суму новаца.

Баталију смо имали верло сретну, число је Турака неисказано изгинуло и тако су растерати да и до данас гдикоји се из шуме извуче и чобани по шума и данас бију.

Со тим  остајем вас љубезно поздрављајући и јесам ваш доброжелатељ

 

У Звезду, 11. априлија 806.

Јаков Стефано. Ненадов

 

Јуче нашли су наши 50 Турака у шуми и убили.

Варна, 13. маја 1806.

Јаков Ненадовић и др. Димитрију Пуљевићу – да моли у њихово име петроварадинског заповедника генерала Џенеина да забрани сремским трговцима продају хране и куповину стоке (или трампу хране за стоку?) од народа у Србији, пошто та трговина штети устаницима.

Благородни и нам љубезни г. Димитрије, здравствуј.

Ето вам шаљемо ово писмо на Њихоцу ексцел., за које (с) мо вам и из уста препоручили, тако и сада молимо узмите га и носите собом и опет у име нас молите како знате да не допуаштају трговцем о(д) те стране давати рану и сиротињску стоку куповати јербо то је терговање нама сасвим погибељ. Више ти немам каде писати, а особито ти сам сву нашу нужду знаш, но иди час пређе и моли.

 

Маја  13.                           Јаков Ненадовић

1806, у Варној                   Лука Лазаревић

                                      и прота Ненад(овић)

 

Београд, 14. децембра 1807.

 

Спроводни акт Правитељствујушћег совјета који шаље уз распис о регулисању такса за свештеничке услуге и регулисању свештеничког бира.

 

Из  Правитељствујушчега совјета народна.

 

Свим блогородним комендатом, кнезовом и војводама по целому вилајету.

  Будући дасу досада свјашченици по вилајету от људи како је који што могао откинути узимали, и то је људима тешко било, зато су многе тужбе долазиле от свјешченика на народ и от народа на свјашченике, на које суђено  и уређено како у овоме назначено стоји редом да сваки то што је уписано по целом вилајету даје своме попу, а више ништа. Зато се от Правитељствујушчега совјета народњег вама свима комендантом, кнезовим и војводама препоручује да ви будете мукајет и да добро настојите да се тако совршује. Што је уписано да сваки даје, а што није уписано да свјашченици силом от народа не узимају.

 

Писано у Београду 14 декем. 807

Правитељствукушчи совјет народ. Сербски

 

Христос родисја, оче и брате Атанасије. И ш(а)љем ти од Синода писмо који ћете свему народу огласити што је уречење поповско давати. Тако ви на све свештенике наше нахије да имате показати.

 

У Чачку, 28 декемра.                                                                       Ваш мили

Милан Обреновић

 

Београд, 19. маја 1808.

 

Правитељствујушчи совјет (одељење Великог вилајетског суда) сељанима Ћелије (Београдска нахија) – шаље заповест да не да не прекршавају раније установљени синор измећу свог села и суседног села Жупањца.

 

 Из Великог вилајетског суда Ћелијанцем заповест.

 

Да ли сте у жупајнско поље преодили? Ми смо разумели да ви Жупајнцем отимате поље и неки нови синор уводите. Ми заповедамо вами да ви будете задовољни са старим синором. Кад су Турци синорили  био је ту покојни Јанко Катич, био је кнез Сима и кнез Станоје кад је синорио Омер и Башага, и за то знаду живи људи. Да прико тога нисте преступили нипошто, а ко преко тога преступи и нашу заповест не послуша да зна да се неће лишити тамнице и биће обешен.

 

Писано у Београду 19. маја 808.

 

Правитељствујушчи совјет народњи сербски

Топола, 10. августа 1813.

Наредба Карађорђа Живку Шљивићу, војводи рамском, да са војском иде у Пореч и онемогући продирање Турака у земљу.

 

• Поздрављам вас воевода Живко Шљивићу итако вам даемо на знањ, како смо ми вама већ двапута оштро налагали да сву воиску под командом вашом допоследњега човека навоиску истерате, ионе кои су се исповраћали да све до еднога натерат повратити, и да будете сасвом воиском у бусијама попланини куде е нарећено, итако добро и твердо да чувате да Турци даљ унутра непроћу, но ви пустили сте се у некакву немарност, и наше заповести под ноге бацате, иништа совершити нећете што вам пишемо; зашто еднако дознаемо да вам се е сва воиска покнежини растурила иниеднога воиника при вам неима, нити се ви старате да воиску искупите и да се от непријатеља браните.

•Зато вама сада трећи пут острише налажемо и заповедамо, да како примите ово наше писмо и разумете, на минут прије све људе из кнежине ваше до последњега човека даистерате, ионе коису се исповраћали опет све доеднога да искупите и тако сву воиску под командом вашом у гомилу досаставите, и са свом воиском к поречу да походите и робљ унутра и залећима оставите ави са свом воиском у бусијама попланини у споречку рекукуда е нарећено да будете, идобро и тврдо дачувате, да Турци даљ унутра непроћу и даби им лакше против стати могли одма све путове непотребне засеците и заломите __ местима бусије уредите и све тамошње воеводе соедините се, и са свом воиском у бусие поставите се и добро се держите док и ја тамо савоиском стигнем, а турци топова по планини вући немогу, нити могу сасвом силом наедан пут ударити но ако поћу поћиће на анте, а ви се по бусијама са свом воиском побусијама наредише, пак как кои доћу а ви их разбијајте, а у шанчевима бити нећете нити они могу топова вући преко планине да се плашите итако се держите док и ја доћем са воиском пак онда шта ће од ни бити видећете, а јаћу скоро доћи, но само очекуемо воиску сдрине, како сам натаи краи одредио, а воиска еднако иде, и тако се сами морамо держати до крстовадне аонда ће нам јамачно Москови у помоћ стићи,зашто нам е ономаде писмо дошло, да прие крстовадне стићи немогу, а има већ три недељ дана како еднако кнами у помоћ иду. – И тако како штовам пишемо иналажемо све наминут прие незадержано да совершите, другачио данеучините ивоиска да вам буде подпуно иу бусијама на пшланини куда е нарећено, и коиби ову нашу остреишу заповест погазио, и воиску неби искупио, ну кога воеводе воиску подпуно ненаћем кад тамо доћем онаиме сваки главом одговарати без сваког изговора, и ако Турци даљ преко планина прећу, ондаће се ваше робљ наипре поробити, ер турци ћеду са едне стране погазити ипопалити, амићемо опет садруге стране дознати што ће се све преписат вашој немарности инепослушанију за ползу народну.

•А особито препоручуемо вами зато робљ од тимока да добро чувате да неби утурке бегали и преко планина и кога уватите да бежи у турке изломите све ируке иноге, а сада суда негледајте; но и воиницима кои се противи и неће позаповести дасе влада онога свакога изломите и испребијајте и као знате наигоре онакога каштигујте а од суда се небоите нимало – И тако особито вама напослетку препоручуемо да шаљете момке горе попланинама куда турци у траву излазе да их онде дочекују и разбијају; а други опет нека доле низдунав и заћу и тако да сретају турке по путовима и да их разбијају и туку и свуда тако наредите на све стране нека иду момци счепала да их бију иразбијају а други се побусијама уредите и турке дочекуите па их разбијајте и недајте им унутра проћи. – док има позк са нашом воиском сташемо и ондаћесе срестати наимањ до 15 и 20 хиљада воиске на тому крају пак ћемо едни ударити горе успланину а други ћемо ударити опет низводу и такоћемо непријатељ окружити од свију страна и разбити га и он се после нматраг повратити мрају а ја ћу онда гледати какоћу против њи поступати ито како вам пишемо све онако идасовершите другојачије данеучините ер кои се баци унемарност илењост онаиће главом својом одговарати кад ја тамо доћем – Остаемо вам свако добро желећи.

                                          верховни вожд народа

у Тополи                             сербскаго и каваљер

10. августа 1813.                   Георгие Петровић

Тапије на купљену имовину на име

Милоша Обреновића, Младена Миловановића и манастира Рача

 

Београд, 14. августа 1809.

Молба Карађорђа француском цару Наполеону I за покровитељство, на француском и српском језику

 

bottom of page