Сајт посвећен обележавању 210-годишњице Првог српског устанка
и 200. годишњице од почетка Другог српског устанка
Нашим прецима и потомцима
СРПСКА
РЕВОЛУЦИЈА
Првим српским устанком започела је Српска револуција. Историографија је веома јасна по том питању. Промене које су наступиле у друштву и настанак државе обележиле су историју Срба у 19. веку. Срби су, као и други европски народи, започели борбу за изградњу националне државе. Путоказ у тој борби био је Средњи век, односно најсветлији тренуци државе Немањића. Политичке прилике у окружењу су битно утицале на след догађаја. Велике силе, Русија и Аустрија , имале су велики утицај на српску историју.
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
Овако је почело..
Историјски извори
Без историјских извора немогуће је ваљано реконструисати прошлост, разумети садашњост и предвидети и планирати будућност.
Познато је да је архива државе Првог српског устанка пропала, али је, на срећу, очувана архива Другог српског устанка и постустаничког периода.
Писани извори се сврставају у две групе:
1. МЕМОАРСКЕ СПИСЕ и
2. ГРАЂУ (акта и писма устаника и државних институција).
Највећи део тих извора је објављен временом.
Најбогатији грађом која се односи на догађаје из овог периода јесу АУСТРИЈСКИ и РУСКИ архиви. У њима је сачувана грађа аустријског и руског порекла, али и документи које су устаници слали аустријском и руском цару, њиховим владама и војним заповедницима.
Српски документи страдали су током Устанка, а највише 1813. године. Сачуван је део архиве Проте Матеје Ненадовића, митрополита Стевана Стратимировића, преписи Исидора Стојановића и три деловодна протокола - Карађорђев (мај 1812 - август 1813), шабачког магистрата (1808 - 1812) и Петра Добрњца.
Зна се да је Јаков Ненадовић спалио део архиве Совјета, а део закопао у два бурета у Београду, али они никада више нису пронађени.
Карађорђе је, такође, уништио део своје архиве, а већи део склонио у рудничком манастиру Благовештење. Ови важни документи нису пронађени.
Документа вождовог секретара, који су били део вождове архиве, грешком су спалила његова деца крајем 19. века.
Грађа коју је сабрао Јован Хаџић током свог боравка у Србији пропала је у рату 1849. године.
Мемоари и путописи су такође драгоцена грађа за проучавање. Ни ње нема много. Најзначајнији аутор мемоарске грађе је прота Матеја Ненадовић, а потом следе Јанићије Ђурић, Гаја Пантелић, Петар Јокић, Антоније Протић, Нићифор Нинковић и Алекса Симић.
Посебно место припада Вуку Караџићу као хроничару, мемоаристи и историчару.
Важан историјски извор су и народне песме које су спевали Филип Вишњић, Тешан Подруговић, Старац Милија...
Утврђено је да су песме Вуковог слепог гуслара верна копија описаних догађаја из Првог српског устанка...
Устаничка Србија
Срби су, до почетка Првог српског устанка, били без државе од пада средњовековних држава средином 15. века. За то време они су живели на простору трију држава - Османског царства, Хабсбуршке монархије и Млетачке републике.
Сви покушаји да се створи држава пре 19. века били су безуспешни.
Тек је Првим српским устанком обновљена некадашња српска средњовековна државност.
У том периоду Србија је била стварно самостална.
Пропашћу Првог српског устанка (1813) нестала је и њена самосталност, која се затим обнављала у дугом низу година кроз аутономију (1815) и независност (1878).
Централни догађај Српске револуције јесу Први и Други устанак, односно доба ратовања.
Србе су предводили вождови Карађорђе Петровић и Милош Обреновић. Они су оснивачи две српске владарске династије. Свака од њих славила је "свог" оснивача и "свој" устанак. Обреновићи су свечано прославили 1865. године педесетогодишњицу Другог српског устанка, а Карађорђевићи 1904. стогодишњицу Првог српског устанка.
Званична историографија каже да се револуција завршила укидањем феудализма у Србији 1835. године. За то време васкрсла је уставно уређена држава и створено друштво слободних људи.
Данас се 15. фебруар, дан доношења Сретењског устава и подизања Првог српског устанка, прославља као Дан државности Републике Србије.